JOURNALS OF SOCIAL SCIENCES IN SERBIA BETWEEN GLOBAL AND NATIONAL INTERESTS

Marina Ž. Semiz

DOI: 10.46793/STEC20.181S

UDK: 050:001]:3+7+8(497.11)

Abstract: The paper problematizes the current situation and development perspectives of social science journals in Serbia in the context of global (international) and national interests. Scientific articles in national social science journals are commonly the most prevalent form of dissemination and production of scientific knowledge, standpoints and views, a clear indicator of research excellence of university teachers, as well as the indicator of the quality of scientific journals, and the quality of scientific research in general. Therefore, it is not surprising that national and global interests and values intertwine in the domain of national journals. The reference framework for the analysis of selected issues is placed within the range of existing scientometric and bibliometric research, as well as the legislation referring to scientific research, manner and procedures for the evaluation of research results, and election to academic titles. 

The analysis we conducted led to the general conclusion that national social science journals are in a gap between the national and global context. Although their significance is beyond question, by promoting national and cultural values and interests, they exist as insufficiently competitive and globally invisible media for transfer and valorization of scientific knowledge in the academic community. In addition to analyzing the implications of the current education policies, editorial policies of the journals and strategic solutions aimed at raising and evaluating the quality of national social science journals, and integrating them into global information system trends, the paper also proposes potential directions for further development of national social science journals as a prerequisite for raising scientific productivity in the domain of social sciences.  

Keywords: social science journals, bibliometry, scientometry, global interests, national interests.

Refrerences:

Акт о уређивању научних часописа (2009). Службени гласник Републике Србијe, бр. 110-00-17/2009-01.

Bojović, Ž. i Ilić, M. (2017). Quality of Scientific Research in the Republic of Serbiaʼs Legislation. In S. Rutar, S. Čotar Konrad, T. Štemberger i S. Bratož (eds.), Vidiki internacionalizacije in kakovosti v visokem šolstvu (Perspectives of internationali­sation and quality in higher education) (365–379). Koper: University of Pri­morska.

Brajenović-Milić, B. (2014). Bibliometrijski pokazatelji znanstvenog odjeka autora i časopisa. Medicina fluminensis, 50(4), 425–432.

Vidović, A. (2016). Citatne baze podataka. Banja Luka: Panevropski univerzitet „APE­IRON”.

Vukasović, P. (2009). Isi i analiza citiranosti naučnih časopisa – poreklo, namena i osnovna načela. Strani pravni život, 53(1), 211–230. Retriеved Mart 10, 2020 from the World Wide Web https://www.stranipravnizivot.rs/index.php/SPZ/article/view/644.

Ejdus, F. (2018). Mapiranje i analiza sistema istraživanja u društvenim naukama u Srbiji. Beograd: Predstavništvo HELVETAS Swiss Intercooperation SRB.

Екснер, А. (2016). Увод у објављивање научних публикација: претходна искуства, концeпти и стратегије. Београд: Центар за промоцију науке. Retriеved Mart 12, 2020 from the World Wide Web http://nauka.cpn.rs/.

Закон о научноистраживачкој делатности (2015). Службени гласник РС, бр. 110/05, 50/06 – исправка, 18/10 и 112/15.

Jokić, M. (2006). Scientometrijski pristup znanstvenom radu u polju filozofije. Prole­gomena, 5(1), 99–110.

Jokić, M., Zauder, K. i Letina, S. (2012). Karakteristike hrvatske nacionalne imeđuna­rodne znanstvene produkcije udruštveno-humanističkim znanostimai umjetničkom području za razdoblje1991–2005. Zagreb: Institut za društvena istraživanja.

Jokić, M. i Lasić-Lazić, J. (2015).Vrednovanje znanstvenog rada u području društvenih znanosti na temelju časopisa kao medija znanstvenog komuniciranja. U I. Hebrang Grgić (ur.): Hrvatski znanstveni časopisi: iskustva, gledišta, mogućnosti (197–214). Zagreb: Školska knjiga.

Jokić, M. i Sirotić, G. (2015). Znanstvena prepoznatljivost članova uredništava hrvatskih društveno-humanističkih časopisa. Medijska istraživanja,21(1), 5–35.

Lazić, N. (2019). Uloga klasifikacijskoga sustava kod preuzimanja i obrade podataka za bibliometrijska istraživanja. Hum, 14 (21), 7–20. RetriеvedMart 10, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/230796.

 Macan, B. i  Petrak, J. (2015). Bibliometrijski pokazatelji za procjenu kvalitete znan­stvenih časopisa. U I. Hebrang Grgić (ur.): Hrvatski znanstveni časopisi: iskustva, gledišta, mogućnosti (37–53). Zagreb: Školska knjiga.

Marušić, A. i Marušić, M. (2015). Znanstveni časopisi u Hrvatskoj: Teška pitanja na koja nije teško odgovoriti. U I. Hebrang Grgić (ur.): Hrvatski znanstveni časopisi: iskustva, gledišta, mogućnosti (15–36). Zagreb: Školska knjiga.

Мemišević, H. M. (2016). Izbor časopisa za objavljivanje naučnih radova. Učenje i nastava, 2(1), 181–190.

Milenković, M. (2009). O brojanju i merenju (drugih) ljudi (za novac). Antropologija, 8, 33–52.

Mitrović, G. (2013). Zastupljenost hrvatskih znanstvenih i stručnih časopisa u bazama podataka Web of Science i Scopus s osvrtom na društveno himanističke znanosti. Vjesnik bibliotekara Hrvatske, 56(4), 129–144.

Петровић, Р. (2015). Стaњe и пeрспeктивe нaучних чaсoписa у oблaсти друштвeнo-хумaнистичких нaукa у Србиjи. У Б. Микановић (ур.), Стање и перспективе истраживања у хуманистичким и друштвеним наукама, рад штампан у целини, 13–14. новембар 2015, Бања Лука (421–432). Бања Лука: Филозофски факултет.

Петровић, Р., Јаћимовић, J. и Антонић, С. (2015). Web of Sciencе као извор пода­така о вредновању научноистраживачких резултата. Библиотекар – часопис за теорију и праксу библиотекарства, 57(1–2), 6–18.

Правилник о категоризацији и рангирању научних часописа, бр. 110-00-28/2016-04Retriеved Mart 10, 2020 from the World Wide Web http://www.mpn.gov.rs/wp-con­tent/uploads/2015/09/kategorizacija-%C4%8Dasopisa.pdf.

Правилник о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научно­истраживачких резултата истраживача (2017). Службени гласник РС, бр. 24/2016 и 21/2017.

Правилник о начину и поступку заснивања радног односа и стицању звања наставника Универзитета у Крагујевцу – пречишћени текст (2017). Универ­зитет у Крагујевцу, бр. 110-00-28/2016-04.

Правилник о поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника универзитета у Нишу (2018). Универзитет у Нишу,бр.8/16-01-001/18-008.

Правилник о начину и поступку стицања звања и заснивања радног односа наставника Универзитета у Новом Саду (2018). Универзитету Новом Саду,бр. 04-179/7.

Urošević, B. i Pavlović, D. (2013). Istraživanja u društvenim naukama u Srbiji posle 1990. godine. Političke perspektive, 3(2), 103–128.

Šipka, P. (2001). Naukau Srbiji: u susret evaluativnoj državi. Centar za evaluaciju u obrazovanju i nauci, Elektronski radni dokumenti, ERD 01/01.

Шипка, П. (2004). Вредновање часописа на основу библиометријских показатеља: опис модела и импликације за уређивачки рад. Srpski arhiv za celokupno lekar­stvo, posebno izdanje, 38–49.

Шипка, П. (2014). Методи вредновања научних часописа – употреба и злоупо­треба. У Љ. Вучковић-Декић (ур.): Вредновање науке и научника: Моногра­фије научних скуповаАМН СЛД, 5(1) (9–30). Крагујевац – Београд. Факултет медицин­ских наука – Академија медицинских наука Српског лекарског дру­штва.

Шипка, П. (2016). Десет година наглог раста српске научне продукције: Али шта је са њеним квалитетом?. У А. Костић (ур.): Наука: стање, стратегија, пер­спективе (33–62). Београд: САНУ.

https://kobson.nb.rs/upload/documents/oNamaPredavanja/PR2013TekstZaDoktorante.pdf.