THE CONCEPT OF MULTIFACETED TEACHING AND LEARNING IN THE INCLUSIVE CLASSROOM

Ljiljana S. Jerković

Mile Đ. Ilić

DOI: 10.46793/STEC20.125J

UDK: 37.091.31

Abstract:Thispaperexpoundsfurther multifacetedteachingandlearningin the contemporary classroom, by taking into account a selection of thematically relevant research papers on this new concept and inclusive education. The analytic-synthetic method and the comparative method are used to identify thematically appropriate postulates of present-day didactic paradigms (rationalist, constructivist and phenomenological) and modern didactic theories (critical-constructivist, critical-communicative, theory of teaching and learning, curriculum theory, theory of developmental instruction), which the concept of multifaceted teaching and learning in inclusive education can productively be grounded in. Also considered is the possibility of use of the concept of synchronised multifaceted teaching and learning with developmentally diverse students, who differ in terms of cognitive, affective and creative potential and need for knowledge and creativity, in combination with different models of inclusive instruction (interactive, individualised), and other models, systems and strategies of instruction. These insights allow for a more sound basis for educational innovation, as well as preparation and implementation of development and research projects and university faculty development programmes.

Keywords: conceptofmultifacetedteachingandlearning, rationalist, constructivist and phenomenological paradigm, didactic theories, models of instruction, developmentally diverse students, dispositions and needs.

References:

Bognar, L. i Matijević, M. (1993). Didaktika. Zagreb: Školska knjiga.

Вилотијевић, М. (1999). Дидактика 2 – Дидактичке теорије итеорије учења. Бео­град: Научна књига / Учитељски факултет.

Winkel, R. (1994). Didaktika kao kritička teorija nastavne komunikacije. U Didaktičketeorije. Zagreb: Educa, 97–11.

Влаховић. Б. (2012). Образовање у друштву умрежене културе. Београд: Српска академија образовања.

Glasser, W. (1999). Nastavniku kvalitetnoj školi. Zagreb: Educa.

Glasser, W. (2005). Kvalitetna škola – škola bez prisile. Zagreb: Educa (izmijenjeno izdanje).

Gudjons, H. (1994). Pedagogija – temeljna znanja. Zagreb: Educa.

Давидов, В. (1995). О схватањима развијајуће наставе. У Сазнање и настава. Београд: Институт за педагошка истраживања.

Ilić, M. (2012). Inkluzivna nastava. Istočno Sarajevo: Filozofski fakultet.

Илић, М. (1998). Настава различитих нивоа сложености. Београд: Учитељски факултет.

Ilić, M. (2002). Responsibilna nastava. Banja Luka: Univerzitet u Banjoj Luci.

Јерковић, Љ. (2018a). Дидактичке основе и образовно-васпитни ефектииндивиду­ално планиране наставе (Одбрањена докторска дисертација). Бања Лука: Филозофски факултет.

Јерковић, Љ. (2018б). Индивидуално планирана настава у свјетлу дидактичких парадигми и савремених наставних система. Зборник радова Филозофског факултетаКосовска Митровица Универзитета у Приштини, XLVIII(1), 317–336.DOI:10.5937/ZRFFP48-15008.

Јерковић, Љ. (2019). Индивидуално планирана настава у свјетлу савремених дидактичких теорија. Зборник радова Филозофског факултета Косовска Митровица Универзитета у Приштини, XLIX(2), 283–304. DOI: 10.5937/ZRFFP49-19104.

Klafki, W. (1994). Didaktika kao teorija obrazovanja u okviru kritičko-konstruktivne znanosti o odgoju. U Didaktičketeorije. Zagreb: Educa, 15–57.

Knežević, V. (1986). Strukturne teorije nastave. Beograd: Institut za pedagoška istraži­vanja / Prosveta.

Костовић, С., Ољача, М. и Ђерманов, Ј. (2008). Парадигме у педагогији и учење учења. У Наука, култура и идеологија (263–277). Бања Лука: Филозофски факултет.

Лексикон образовних термина (2014). Београд: Учитељски факултет.

Möller, Ch. (1994). Didaktika kao teorija kurikuluma. U Didaktičketeorije. Zagreb: Educa, 79–94.

Olport, G. (1969). Sklop i razvoj ličnosti. Beograd: Kultura.

Pristup školi i obrazovno okruženje II – Univerzalni dizajn učenja, Vebinar 11 (2014). Dječji Fond Ujedinjenih nacija (UNICEF). Retrieved May 2, 2020 from the World Wide Web https://www.unicef.org/serbia/publikacije/pristup-%C5%A1koli-i-obrazovno-kru%C5%BEenje-ii-univerzalni-dizajn-za-u%C4%8Denje.

Рудакова, И. А.  (2005). Дидактика – среднее профессионалъное образование. Ростов-на-Дону: „Феникс”.

Slatina, M. (2005). Od individue do ličnosti – uvođenje u teoriju konfluentnog obrazova­nja. Zenica: „DOM ŠTAMPE”.

Fulgosi, A. (1987). Psihologija ličnosti. Zagreb: Školska knjiga.

Шпановић, С. (2013). Дидактички аспекти примене рачунарау настави. Нови Сад: Универзитет у Новом Саду. Сомбор: Педагошки факултет.