THE EDUCATIONAL CONTEXT OF THE FAMILY FROM THE POINT OF VIEW OF TALCOTT PARSONS` STRUCTURAL-FUNCTIONAL THEORY IN COMPARISON WITH SOME CHARACTERISTICS OF MODERN FAMILY

Nataša M. Nikolić

DOI: 10.46793/STEC20.231N

UDK: 316.258 Парсонс Т.

Abstract: Today, there are numerous theories about the family and each of these theories approaches the basic issues of the family in a specific way. This paper deals specifically with the structural functionalistic view of the family, and since Talcott Parsons was one of its most important representatives, attention is focused on his approach to the family. The aim of our paper is to try to give a critical review of how Parsons saw the family, its functions, structure, roles, relationships between its members, the values ​​it aspired to, i.e. to look at the whole educational context of such a family. Also, we will try to compare the basic assumptions of his theory with some dominant characteristics of the functioning of a modern, i.e. to assess whether the so-called. ideological familism continues to sustain in the manner and functioning of the family of Western society. We came to the conclusion that despite the general social aspirations for the family to be based on democratic relations, much of what was characteristic of the family in the middle of the last century remains unchanged in practice, and some things are even intensified. The construct of intensive parenting was noticed as a big problem because it creates unrealistic demands for both parents and children.

Keywords: structural functionalism, Talcott Parsons, family, socialization, family structure, roles.

References:

Badinter, E. (2013). Сукоб: Како идеал идеалног мајчинства угрожава жену. Загреб: Алгоритам.

 Бодрошки Спариосу, Б. (2010). Поступци родитеља у васпитању деце и њихов међугенерацијски трансфер.Београд: Филозофски факултет.

Cappellini, B., Harman, V., Marilli, A.& Parsons, E.(2019). Intensive mothering in hard times: Foucauldian ethical self-formation and cruel optimism. Journal of Consumer Culture, 19(4), 469–492.DOI 10.1177/1469540519872067.

Fisrt-Dilić, R. (1974). Socijalizacija u prodici i slobodno vreme. Revija za sociologiju, 4(2–3), 3–14. Retrieved August 10, 2020 from the World Wide Webhttps://hrcak.srce.hr/156451.

Голубовић, З. (1981). Породица као људска заједница.Загреб: Напријед. 

Hays, S. (1996). The Cultural Contradictions of Motherhood. New Haven: Yale University Press.

Hermann, K. S. & Betz, N. E. (2006).Path Models of the Relationships of Instrumentality and Expressiveness, Social Self-Efficacy, and Self-Esteem to Depressive Symptoms in College Students. Journal of Social and Clinical Psychology, 25(10), 1086–1106, https://doi.org/10.1521/jscp.2006.25.10.1086.

Hermann, K.S. & Betz, N.E. (2004).Path Models of the Relationships of Instrumentality and Expressiveness to Social Self-Efficacy, Shyness, and Depressive Symptoms. SexRoles, 51, 55–66, https://doi.org/10.1023/B:SERS.0000032309.71973.14.

Henwood, K. Shirani, F. & Coltart, C. (2010). Fathers and financial risk-taking during the economic downturn: Insights from a QLL study of men’s identities-in-thema­king. 21st Century Society. 5(2), 137–147,https://doi.org/10.1080/17450141003783355.

Honoré, C. (2009). Подпритиском: Спашавање деце од културе хиперродитељства. Загреб: Алгоритам.

Југовић, Л. А. (2013).  Човек и систем: неки аспекти значаја структуралног функ­ционализма за истраживања у социјланој политици и социјланом раду. Соци­јална политика, 48(1),53–77, https://doi.org/10.22182/sp.12013.3.

Ishizuka, P. (2018). Social Class, Gender, and Contemporary Parenting Standards in the United States: Evidence from a National Survey Experiment. Social Forces, 98(1), 31–58, https://doi.org/10.1093/sf/soy107.

Каменов, Е. (2006). Васпитање предшколскедеце. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.

Крегар, Ј. (1994). Промене у структури обитељских заједница. Ревија за социјалну политику, 1(3), 211–224,https://doi.org/10.3935/rsp.v1i3.578.

Кушевић, Б. (2011). Социјална конструкција родитељства – импликације за обитељ­ску педагогију. Педагогијска истраживања, 8(2), 297–307. Retrieved May 25, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/116663.

Lareau, A. (2003).Unequal Childhoods: Class, Race and Family Life. Berkeley: University of California Press.

Љубетић, М. (2011). Филозофија родитељства – обитељско или друштвено питање. Педагогијска истраживања, 8(2), 283–293. Retrieved July 2, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/116668.

Маровић, З. (2009). Не смијеш плакати, ти си дијечак! Дијете, вртић, обитељи: часопис за одгој и наобразбу деце предшколске доби намијењен стручацима и родитељима, 15(58), 18–23. Retrieved June 23, 2020 from the World Wide Web https://hrcak.srce.hr/128503.

Медић, С. (1993). Образовање и социјализација одраслих. Београд: Завод за уџбе­нике и наставна средства.

Михић, В. и Филиповић, Б. (2012). Повезаност поделе посла и става према родним улогама са задовољством браком запослених супружника. Примењена психо­логија, 5(3), 295–311, https://doi.org/10.19090/pp.2012.3.295-311.

Millar, D. (2006). The impact of a father on a child’s socio-emotional development. Retrieved September 2, 2020 from the World Wide Web https://fathersmatter.wordpress.com/ 2006/10/09/1/.

Милић, А. и сар. (1990). Социологија друштвене акције Талкота Парсонса. Бео­град: Институт за социолошка истраживања Филозофског факултета.

Милић, А. (2001). Социологија породице:критика и изазови. Београд: Чигоја штампа.

Mилић, A. (2007). Социологија породице:критика и изазови. Београд: Чигоја штампа.

Парсонс, Т. (2009). Друштвени систем и други огледи. Нови Сад: Будућност.

Поткоњак, Н. и Шимлеша, П. (ред.) (1989). Педагошка енциклопедија 1 и 2. Бео­град: Завод за уџбенике и наставна средства.

Rodman, H. (1965).Talcott Parsons’ view o the changing American family. Merrill-Pal­mer Quarterly of Behavior and Development, 11(3), 209–227. Retrieved September 10, 2020 from the World Wide Webhttp://www.jstor.org/stable/23082694.

Schiffrin, H. H., Godfrey, H., Liss, M. & Erchull, M. J. (2015). Intensive parenting: Does it have the desired impact on child outcomes? Journal of Child and Family Studies, 24(8), 2322–2331, https://doi.org/10.1007/s10826-014-0035-0.

Shirani, F., Hewood, K. & Coltart, C. (2011). Meeting the challenges of intensive parenting culture: gender, risk management and the moral parent. Sociology, 46(1), 25–40. 10.1177/0038038511416169.

Smith, S. et al. (2009).Exploring family theories.New York: Oxford university Press.

Станојевић, Г. (2018). Нoво очинство у Србији: социолошка студија о праксама и идентитетима очева.Београд: Филозофски факултет.

Томановић, С. (2017). Родитељство између фамилизма и иднивидуализације: при­мер Србије. У С. Игњатовић и А. Бошковић (ур.). Индивидуализам (162–181). Београд: Институт друштвених наука.

Томановић, С. (2019). О чему говоримо кад говоримо о породици? Контекстуали­зација концепта. Социологија, 61(3), 301–322. DOI 10.2298/SOC1903301T.

Thompson, C. H. (2008). What is the point of education? Functionalist perspective. Retrieved August 14, 2020 from  the World Wide Web https://sociologytwynham.com/2008/12/20/what-is-the-point-of-education/.

Thompson, K. (2014). The Functionalist Perspective on the Family.Retrieved September 14, 2020 from the World Wide Web https://revisesociology.com/2014/02/09/functionalist-perspective-family/.

Видановић, С., Тодоровић, Ј. и Хедрих, (2006). Породица и посао: изазови и могућности. Ниш: Филозофски факултет.

Вилић, Д. (2011). Породица у контексту савремених друштвених промјена. Социо­лошки дискурс, 1(2),  21–43. Retrieved June 17, 2020 from the World Wide Web http://doisrpska.nub.rs/index.php/.

White, J. M. & Klein, D. M. (2008). Family theories. USA: Sage Publications, Inc.